Las cosas que vives...
Divlji badem
Moj Baner
Brojač posjeta
78560
Albina


Don't cry because it's over.
Smile because it's happened!!!
Lo Ves
Nuestro amor era igual
que una tarde de abril
que también es fugaz
como ser feliz
Pudo ser y no fué
por ser la vida como es
nos dió la vuelta del revés
lo ves, lo ves.
Nuestro amor era igual
que una mañana sin fin
imposible también como no morir
Dejó de ser o será
porque el diablo es como es
juega contigo al esconder
lo ves, lo ves.
Y ahora somos como
dos extraños que se van sin mas como
dos extraños mas que van quedándose detrás
Yo sigo estando enamorado
y tú sigues sin saber si lo has estado
y si te quize alguna vez
lo ves, lo ves.noo no noo
Después nos hemos vuelto a ver
alguna vez y siempre igual
como dos extraños más
que van quedándose detrás
este extraño se ha entregado
hasta ser como las palmas de tus manos
y tú solo has actuado
yo aún sabiendo que mentias me calle
y me preguntas si te ame
lo ves, lo ves.
Yo que lo había adivinado
y tú sigues sin creer que se ha acabado
por una vez escuchame
lo ves, lo ves.
Miranos aquí diciendo adios
Blog
ponedjeljak, srpanj 21, 2014
"...Praznina u mojoj glavi. Postajalo je hladnije. Pošto sam matori konj, pomislio sam da bi trebalo da uzmem sako. Spustio sam se pokretnim stepenicama sa četvrtog nivoa. Ko je izmislio pokretne stepenice? Ljudi idu gore-dole pokretnim stepenicama, liftovima, voze automobile, otvaraju garaže dodirom na dugme. Onda odlaze u teretane da skidaju salo.
Za četiri hiljade godina nećemo ni imati noge, puzaćemo naokolo na šupcima, ili ćemo se možda kotrljati kao lopte. Svaka vrsta uništava sebe. Dinosauruse je ubilo to što su pojeli sve naokolo i onda morali da pojedu jedni druge, tako da je na kraju ostao samo jedan, i taj bednik je crkao od gladi..."

bambina @ 09:34 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
četvrtak, srpanj 17, 2014
Kada se desilo poslednje sranje koje je napravio, a ja saznala, gledao me je direktno u oči, premda zbunjeno kao svaki psihotičar. Nema sumnje da su me oduvek privlačili odredjeni tipovi psihotičara. Dopadalo mi se što su usredsredjeni i samouvereni, što nemaju nikakve simptome i što lako odbacuju neurotične strahove i zebnje koje drugim ljudima zagorčavaju život. Psihotičari su naizgled, ljudi bez briga: lako podnose kritiku i dobri su lideri, generali, političari... Nažalost, slabost im je paranoja koja može da poprimi vrlo ozbiljne oblike, ovaj moj je paranoičan na pokret nečije ruke, njegova bivša mi je jednom prilikom rekla "Ja sam pre mnogo godina pobegla od te Paranoje". Neki od njih imaju čak vrlo prefinjenu inteligenciju, njegova je na vrlo zavidnom nivou, svaku spletku, prevaru ili nešto treće on planira pažljivo. Elem vrlo brzo, nakon nekih pola sata, pokraj njega ja osećam nemir i nervozu i počinjem da primećujete kako njemu ništa ne znači moj emotivni doživljaj sveta. Ne samo to, već mi postavlja zahteve koje ja ne mogu da ispunim. Čovek počne da se guši, čak se oseća napadnutim, a ponekad ima želju da pobegne. Tako se ja osećam godinama pokraj njega, premda me je dugo bilo sramota da priznam... Pitam se oseća li se i on tako pored mene? Verovatno da, ali eto slično se sličnom raduje.

bambina @ 08:05 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
srijeda, srpanj 16, 2014
Istinu prati snažan bol. A većina ljudi uopšte ne želi istinu uz koju ide bol. Ono što je ljudima neophodno jeste lepa i prijatna priča koja će im omogućiti da sopstveno biće dožive makar malo smislenim. Većina ljudi poriče sliku sebe kao nemoćnog i sićušnog, i time što je izbacuje iz glave jedva uspeva da sačuva razum. Ja sam istinu prihvatila onakvom kakva ona jeste - bolna, mučna, ali ponekad zaista oslobađujuća. Već 10 godina moj život ide konstantno ka dnu, i taman kad pomislim da gore ne može biti, a život mi se nasmeje u facu onako jebački... Evo, recimo, ovako: sada kada sam došla u odredđene godine, shvatila sam da mi se život pretvara u jedan puki proces u kom neprekidno gubim mnoge stvari. Stvari koje su mi važne u životu izmiču jedna po jedna kroz prste, kao zupci češlja kad otpadaju. A ono što zauzvrat dobijam su odvratne beznačajne stvari, puka imitacija. Telesne sposobnosti, nada, snovi i ideali, uverenja i smisao, te stvari jedna po jedna, ili pak voljeni ljudi - jedan za drugim - odlaze od mene. Odlaze uz 'zbogom' na rastanku, ili pak jednog dana, bez ikakve najave naprasno iščeznu. A kada ih jednom izgubim, znam da ih više ne mogu vratiti. Ni zamenu im ne mogu naći. Te svari su mi veoma mučne. Ponekad toliko da se previjm u mukama.

bambina @ 09:11 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
utorak, srpanj 15, 2014
Još jedan eksperiment. Eksperimenti, činjenice, istina – u krajnjem slučaju. Činjenice više ne postoje. Pogotovo ovde. Sve je ovo nečiji idiotski izum. Ne osećaš to? Ali ti i ja, naravno, moramo otkriti čiji izum. A zašto? Kakve koristi od tog znanja? Ko će imati grižu savesti zbog toga... Ja? Ja po tebi nemam savest, a nemš ni ti savest po meni. Imam samo nerve. Neki gad mi se naruga – rana. Drugi me pohvali – opet rana. Uložim dušu, srce – proždireš i dušu i srce. Gadost iznesem iz duše – proždireš gadost. Patiš od manjka osećaja. Eh, kako smo srećni... bože moj, pa sada ćemo živeti sto godina!
- A zašto ne večno?

bambina @ 14:16 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
petak, srpanj 11, 2014
"Čudo je van empirizma."
"Cveće opet cveta, ali iz nekog razloga ne miriše."
"Nije me briga za čovečanstvo. Od vašeg čovečanstva, interesuje me samo jedna osoba – ja. Bez obzira vredim li nešto, ili sam govno kao i svi ostali."
"U raspravama se rađa istina. Prokleta bila!"
"Čovek piše zato što se muči, sumnja. Sve vreme mu je potrebno da dokazuje sebi i drugima, da je on neko. Da vredi. A ako znam sigurno da sam genije? Zašto bih onda pisala? Zbog čega?"
"Očigledno postoji princip. Ne čini ništa što ne možeš popraviti."

bambina @ 11:02 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
četvrtak, srpanj 10, 2014
Do ovog trenutka oko mene su se razvijale razne stvari čiju uzajmanu povezanost ne znam. Nisam čestito uspela ni da ustanovim njihove uzroke, ni smer u kome se kreću. Ja sam u sve to posledično bila upletena. Ali sad je dosta. Od sada nadalje će biti drugačije od ovoga do sada. Više neću da budem marioneta ničije samovolje. Od sada pa nadalje, postupaću sledeći samo jedno pravilo koje za mene postoji, odnosno samo svoju volju. Ma šta u tome bilo dobro, a ma šta bilo loše, od sada nadalje ja sam uzrok, i ja sam pravac!

Da bi se čovek domogao onoga što je važno, mora da plati odredjenu cenu. To ti je pravilo na ovom svetu!!!

bambina @ 12:21 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
Posle ljubavi ostaju telefonski racuni koji blede...
Posle ljubavi ostaju case sa ugraviranim monogramima ukradene po boljim hotelima...
Posle ljubavi ostaje obicaj da se belo vino sipa u dve case i da crte budu na istoj visini...
Posle ljubavi ostaje sto u kaficu i zacudjen pogled konobara sto nas vidi s nekim drugim...
Posle ljubavi ostaje na usnama metalni ukus promasenosti...
Posle ljubavi ostaje recenica - dobro izgledas, nista se nisi promenila javi se ponekad, imas jos moj broj...
Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vracali...
Posle ljubavi, ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode, ostaju tajni znaci, ljubavne sifre, ostaje tvoja strana postelje i strah da ce neko iznenada doci, spustena slusalica kada se javi neciji tudji glas, hiljadu i jedna laz...
Posle ljubavi ostaje recenica- ja cu prva u kupatilo- i odgovor - zar necemo zajedno?- -ovaj put ne-
Posle ljubavi ostaju saucesnici, cuvari tajne koja nije vise tajna, ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo poznati parfem na nepoznatoj osobi...
Posle ljubavi ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Beca, prepune pepeljare, prazno srce, navika da se pale dve cigarete istovremeno, fotografije snimljene u prolazu, zagubljene ukosnice, taksisti koji nas nisu voleli i cvecarke koje jesu...
Posle ljubavi ostaje povredjena sujeta.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge osobe.
Posle ljubavi ne ostaje nista...

bambina @ 09:50 |Komentiraj | Komentari: 0
srijeda, srpanj 9, 2014

Iza mene je puno uspomena
Zapisaću ih u dnevnik svog života
a one stare srca otkucaje sačuvaću u svojoj sadašnjosti
U crveno-belo ću se obući
I, za tebe, anđeo biti
Žena koju možeš u srcu nositi
A kad zatreba, tvoja ću čula zapaliti, kao sunce,
a potom tu vatru polako, lagano, gasiti
Žena sa tobom, ko zna šta ti o znaš o meni
Žena sa tobom, ako ti to želiš
Tvoje ruke na meni
već lome moje okove
ali vrata moga srca iznenada otvoriće se
i neka druga žena pojaviće se
Ja biću žena što svoju ženstvenost ponovo otkriva
i daje je tebi
Žena koja će te svojom jednostavnošću očarati
i koja će te voleti
Koliko je nebo nad nama
Ove godine moje, ako možeš, oboji ih
a ja ću crno-bele noći izbrisati
Jer s tobom ću žena biti

bambina @ 08:06 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
utorak, srpanj 8, 2014
Moja veza, kao i večina drugih veza je od samog početka bila oblivena velom spletki, prvo gospođica Tanja, koja je navodno bila zaljubljena u nejga, a kao "zaboravila" da pomene tu sitinicu (inače nas je upoznala i molila da budemo zajedno)... Posle toga se pojavila xxx bivša devojčica Irena koja je pisala svakojake gluposti tipa biće on moj kad tad itd... Nakon toga Bojana, pa Iva. E na toj Ivi ću se zadržati. Priča je sledeća: iskompleksirana devojka koja sedi kraj tv-a i jede, goji se i pravi spletke. Sebe teši time da je što više frajera u životu promenila to je čini boljom ribom... Jbg svi znamo da kvantiten ne čini kvalitet. Žestoko je pogodilo moje putovanje po "njenoj" Grčkoj sa njenom ne prežaljenom ljubavlju koji je ni do meka nije odveo pa se i ona oglasila... Sad su tu neke Nine, Tamare i ko zna ko sve još neće proći kroz moj život...

Poenta ove priče je sledeća, ako je ljubav prava opstaće sve, ako nije saplešće se na prvu prepreku!


bambina @ 08:52 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
ponedjeljak, srpanj 7, 2014
Ne treba da se stidis apsolutno nicega.To je tvoj izbor tvoja stvar tvoj zivot.O ukusima ne treba raspravljati.Zbog cega ti da se pravdas nekome o tvom stilu zivota mozda se tebi isto ne svidja neka muzika koju tvoja drugarica slusa ali to ne treba da vam sad pokvari drugarstvo nit da znacajnije utice na vas.Ja licno ne podnosim turbo folk slusam skroz drugu vrstu muzike ali se ne mesam nikome u njegov ukus niti namecem svoje misljenje.Jedino burazeru kazem da utisa posto ne podnosim kad pusti onaj Grand ali daleko da mu branim da slusa ili da treba da se stidi.Tako i ti nemoj da se stidis zbog svojih izbora sta te briga za ostale ako te neko voli volece te sta god slusala...

bambina @ 09:18 |Komentiraj | Komentari: 0
srijeda, lipanj 25, 2014
Kаko zа sаmo mаlo vremenа veliki i nаdmeni ljudi mogu postаti tаko mаli i kаko tаko mаli i neprimetni mogu postаti veliki. Zаprаvo, ti mаli i neprimetni ljudi ne postаju veliki, oni su oduvek tаkvi, sаmo se od gomile korovа ne ističu dok gа neko sličаn njimа, ne poseče.

bambina @ 09:01 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
petak, lipanj 20, 2014
"Vi ste svakako bili zaljubljeni, zar ne? I to vise puta, jesam li u pravu?
Ali jos uvek ne znate sta je to ljubav. Ne znate, tvrdim vam!
Desilo vam se da placete celu noc? I da lose spavate ceo mesec?
Mozda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu?
Naravno, znam kako je to.
Ali to nije ljubav, ljubav je nesto drugo..."

bambina @ 10:14 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
srijeda, lipanj 11, 2014
Love is passion, obsession, someone you can't live without. I say, fall head over heels. Find someone you can love like crazy and who will love you the same way back. How do you find him? Well, you forget your head, and you listen to your heart. And I'm not hearing any heart. Cause the truth is, honey, there's no sense living your life without this. To make the journey and not fall deeply in love, well, you haven't lived a life at all. But you have to try, cause if you haven't tried, you haven't lived.

bambina @ 15:04 |Komentiraj | Komentari: 0

A drop in the ocean
A change in the weather
I was praying that you and me might end up together
It's like wishing for rain as I stand in the desert
But I'm holding you closer than most 'cause you are my heaven

I don't wanna waste the weekend
If you don't love me pretend
A few more hours then it's time to go

As my train rolls down the east coast I wonder how you keep warm
It's too late to cry
Too broken to move on

And still I can't let you be
Most nights I hardly sleep
Don't take what you don't need from me

bambina @ 08:40 |Komentiraj | Komentari: 0
utorak, lipanj 10, 2014
3 words, 8 letters. Say it and I m yours...

bambina @ 09:14 |Komentiraj | Komentari: 0
ponedjeljak, lipanj 9, 2014

My eyes are painted red
The canvas of my soul,
Slowly breaking down,again
Today I heard the news
The stories getting old
When will we see the end?
Of the days, we bleed for what we need
To forgive, forget, move on
Cause we've got

One life to live
One love to give
One chance to keep from falling
One heart to break
One soul to take us
Not for sake us,
Only one
Only one

The writting's on the wall
Those who came before
Left pictures frozen still, in time
You say you want it all
But whose side you fighting for?
I sit and wonder why
There are nights, we sleep, while others they weep
With regret, repent, be strong
Cause we've got

bambina @ 11:17 |Komentiraj | Komentari: 0
petak, lipanj 6, 2014
Nikad ga neću zaboraviti... Mogu li reći da mi nedostaje? Mogu, nedostaje mi... Još uvek ga srećem u snovima. To su uglavnom košmari prožeti ljubavlju. To je jačina ljudskog srca. Još uvek ne mogu da shvatim zbog čega je otišao tako ponosno bez reči zbogom... Bez okretanja... Bol je kao sekira koja cepka srce... U životu je važno dovršiti stvari dolično, a tek tada možemo dići sidro. Inače nam ostaju reči koje smo morali reći, a nismo, a srce nam je puno kajanja. Do danas me muči taj šeprtljavi rastanak...

bambina @ 09:42 |Komentiraj | Komentari: 0
četvrtak, lipanj 5, 2014
Orao nikad nije izgubio tako mnogo vremena, kao kad je hteo da uči od gavrana!!!

Slušaj prekor budale, to je kraljevska pohvala!!!

Nikada ne znate šta je dosta dok ne znate šta je suviše!!!

I onda iznenada shvatiš da je okretanje stranice nekada najbolji osećaj, jer vidiš koliko još toga treba da se desi, a ja sam baš zapela na toj jednoj stranici...


Za danas dosta :-)


bambina @ 08:52 |Komentiraj | Komentari: 0
petak, svibanj 23, 2014
Pomislim nekad na bivša jutra, na bivše ljude i bivša mesta... Čudno je to kako me ponekad uhvati ta melanholija. Ovih dana samo želim da spavam što duže... I da se ne budim, tako je to svake godine krajem maja... Čekam pravu osobu koja nikad neće doći... Mislim da mi je suđeno da ostanem sama, ili kao "nekome" na izvolte... Ipak shvatam, put me vodi samo u SUTRA. Život je jednosmerna cesta... Samo da prođe ova "buba" zvana melanholija i da ponovo budem živa i vesela, da se radujem sitnicama, da ne budem džangrizava i naporna... Ljudski duh čezne za nečim trajnim... Tako i ja... Jer sada znam, istinska sreća je naći delove sebe u nekom drugom...

bambina @ 11:04 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
četvrtak, svibanj 22, 2014
Tako često u tišini dok razmišljam danas o tebi, nešto mi se samo čini, ili se bojim da to priznam sebi. Znaš, stalo mi je... Ali se uporno ponašam kao da nije. Gradim oko sebe zid do kojeg niko ne može doći, ali ima jedna caka: Priđi, reci mi reč i taj će se zid pokazati kao jedna obična kula od karata koja izgleda moćno dok ne dođe nešto pred čim pada... Sve te hiljade kilometara su se stisnule u kratkom trenutku između dva otkucaja moga srca...

bambina @ 14:06 |Komentiraj | Komentari: 0
Sjaj u travi

...Sada, kada ništa na svetu ne može vratiti dane prohujalog leta,
naš sjaj u travi i blještavost sveta, ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živeti...
Zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava,
zaboravimo da smo se voleli, da smo se svadjali i
da smo bili krivi...
Požurimo, s danima sto će doći
požurimo sa shvatanjima, sa svim što me odvaja od tebe...
Jednom, ćeš se vratiti i ubrati cvetove
koje smo zajedno mirisali, gazili
ali, tvoje ruke biće prekratke, a noge premorene da se vratiš...biće kasno...
Možda ćemo se naći jednom na malom vrhu života i neizrečene tajne
hteti jedno drugome da kažemo, al' proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci
jedan skrenuti pogled biće sve što ćemo jedno drugome moći dati...
Zaboraviću oči
i neću posmatrati zvezde koje me na tebe neobično podsećaju...
Ne boj se, jednom ćes se zaljubiti
al' ljubićes zato što će te nešto na toj ženi podsećati na mene...
Ne otkrivaj svoje srce ljudima jer u njima vlada kob i egoizam,
život je borba - nastoj pobediti
ali ako izgubiš-ne smeš tugovati
cilj života je ljubav-a ona traži žrtve...
Bio si moje veliko proleće
uspomena koja će dugo živeti u budućnosti
koje ću se sećati...
Osećaću tugu jer sam tebe volela
biće to ironija tuge...
Nestaće sjaja u travi
nestaće veličanstvenosti sveta
ostaće samo bleda slika onoga što je prošlo...


Nista Nova
Nista nova, nista nova posli feste kisne vala,
u pitaru lipi snova cilo lito tu si stala.
Rastimane sad su ure, zatvorene gnjiju skure...
Sad sivotu, punon zima, okrenuta nan je prova,
odrisena veæ je cima, nista nova, nista nova...

Pala je u more stina i prozebli grdelini,
uz gradele, kraj komina nima ko da te zamini.
I dok jugo stalno jaca, oko kuce reste draca...
Sve se sprema da podivja, a mi kano stara bova
plutamo bez pravog cilja: nista nova, nista nova...

Uzalud privrcen foje ca ce rec mi na sva justa,
svi govore: bit ce boje, barbirija vec je pusta.
Vaja vrime niz skaline vonj mizerje i morbine...
I briskulu dikod baci klapa ca jos ni gotova
da ostari po bonaci, nista nova, nista nova...

Finili su pusti kanti i promukla vec je klapa,
i po dobru svak te panti starec s nama sve do scapa.
Naresle su nove plime, popucale surgadine...
Jos se pine dugi vali i po mistu reve tovar,
jarboli u more pali: nista nova, nista nova...
"I'm Still Breathing"

Did you think my life would end that day
That you walked out when you broke my heart
Did you think I couldn't make it through
Ooh, without you
Did you think you'd stop my world with goodbye, oh no
Did you think I'd crumble inside
Not Me, I'm still breathing
And this heart of mine is still beating
I, I'm not feeling any pain
No baby, not me, I'm still breathing
This old heart of mine is still beating
The tears I cried have dried
you are gone and I survived
I'm still breathing

There were times when it took all my strength
To just get through, yeah, through another day
There were so many nights I thought that I was gonna die
Without you
But the tears I cried somehow made me strong, so strong
Did you think I couldn't go on

Not Me, I'm still breathing
And this heart of mine is still beating
I, I'm not feeling any pain
No baby, not me, I'm still breathing
This old heart of mine is still beating
The tears I cried have dried
you are gone and I survived
I'm still breathing

You tried to cut me down
But look who's still around
Without you
Did you think you'd stop my world with good bye, no baby
Did you think I'd crumble, just crumble inside

Not Me, I'm still breathing
And this heart of mine is still beating
I, I'm not feeling any pain
No baby, not me, I'm still breathing
This old heart of mine is still beating
The tears I cried have dried
you are gone and I survived

I'm still breathing

The tears I cried have dried
You are gone and I survived
I'm still breathing
The tears I cried have dried
You are gone and I survived
I'm still breathing

Ghost story
I watch the Western sky
The sun is sinking
The geese are flying South
It sets me thinking
I did not miss you much
I did not suffer
What did not kill me
Just made me tougher
I feel the winter come
His icy sinews
Now in the fire light
The case continues
Another night in court
The same old trial
The same old questions asked
The same denial
The shadows closely run
Like jury members
I look for answers in
The fire's embers
Why was I missing then
That whole December
I give my usual line:
I don't remember
Another winter comes
His icy fingers creep
Into these bones of mine
These memories never sleep
And all these differences
A cloak I borrow
We kept our distances
Why should it follow I must have loved you
What is the force that binds the stars
I wore this mask to hide my scars
What is the power that pulls the tide
I never could find a place to hide
What moves the Earth around the sun
What could I do but run and run and run
Afraid to love, afraid to fail
A mast without a sail
The moon's a fingernail and slowly sinking
Another day begins and now I'm thinking
That this indifference was my invention
When everything I did sought your attention
You were my compass star
You were my measure
You were a pirate's map
A buried treasure
If this was all correct
The last thing I'd expect
The prosecution rests
It's time that I confess: I must have loved you
Svi moji punti...

Nije najbolje vrime
da nosim prid tebe posljednju ric
sve ono sto jesam
od sutra ti vise necu bit
znam te u dusu
i znam da ti
neces progucati bis
bija san covik za tebe
sad san kurvin sin

I ne mozes me vidit
ne zelis me cut
kad se zapetljan u pricu
kad se ne znam izvuc
i sta mi sad vridi biti svoj
da li primistam
zlatno sunce po nebu
sad vidim da
to i nije to
kad nemas sa kime
podilit smij i nevoju
i svi moji
punti kad se zbroje
sve dode na tvoje

To platit ce netko
ni kriv ni duzan
kad ruku ti da
samo zbog toga
sto te na me podsjeca
pred zidine duse
ti stavit ces strazu
od sumnje i straja
da se nikad vise
vaka ljubav ne ponavlja

Nikad vise

Index.hr
Nema zapisa.